PREDVORJE ŽIVOTA (Aleksandra Radović)

Kao naslikano, ovo veče i sve, Srce pokidano i tvoj parfem od pre. Ukus vina i laž, ti me ko sebe znaš, Ne umem preko nas. Daljina moja si ti, A hodam po litici. I kad bez tebe ostanem, Nije me sramota, Ja tvoja prošlost postanem, A ti moja golgota. Pa hodaš, a te stope gaze sve, Pa grliš, a te ruke rane me. Zar ljubav me je dovela u predvorje života? Zašto radim sve to, kad sam tražila mir? Kad mi utrne sve, opet vratiš se ti. Ukus vina i laž, ti me ko sebe znaš, Ne umem preko nas. Daljina moja si ti, A hodam po litici. I kad bez tebe ostanem, Nije me sramota, Ja tvoja prošlost postanem, A ti moja golgota. Pa hodaš, a te stope gaze sve, Pa grliš, a te ruke rane me. Zar ljubav me je dovela u predvorje života?